Ja bih se fokusirao na one vrste koje se mogu naći kod nas. Najtraženiji med je svakako bagremov, zatim livadski, lipov, suncokretov, med od uljane repice, i med koji sve više dobija na vrednosti, šumski med.
Bagremov med
Kao što mu i me kaže, dolazi od cveta bagrema, i veoma je interesantan jer isti mogu konzumirati čak i dijabetičari, naravno kontrolisano i po savetu lekara. Ali je u svakom slučaju, mnogo lakši za probavu od ostalih vrsta meda. Najčešće je svetle, zlatne boje, a često i svetlo žute, a sve to zavisi od procenta pomešanosti nektara bagrema sa nektarom ostalih biljaka. Budite ubeđeni, ta mešavina sa drugim nektarima ništa ne umanjuje vrednost ili čistoću samog meda, jer je i dalje zastupljenost bagrema veoma visoka, od 97% i više. Najčešće svoje prste umeša nektar neke voćke, čije drveće je bilo u blizini bagremara gde su pčele sakupljale nektar. Ali i dalje, to je visoko fruktozni med, ali o tome ću nekom drugom prilikom.
Livadski med ili cvetni med
Livadski med u sebi sadrži nektar najrazličitijeg bilja. Čak i korov koji vidite pored puta, ukoliko ima cvet, pčela će ga obići i pokupiti nektar. To i jeste glavni adut ovog meda: raznovrsnost. Zato bih i rekao da je ovaj med najzdraviji, zbog te mogućnosti da u sebi sadrži toliko dobrih i lekovitih biljaka. Sa druge strane, to ga i čini medom koji ne prija svima, nekima čak i smeta. Nekima zbog jakog ukusa, nekima zbog mirisa, a nekima jednostavno zato što želudac ne može podneti jačinu ovog meda. Ovaj med kristališe nakon nekoliko meseci, ali je isto tako lep za konzumiranje i u kristalisanom stanju. Tuga ovog meda je što će ga biti sve manje i manje. Ukoliko ste u skorije vreme prolazili kroz prirodu, koliko ste, zapravo, videli pravih livada? Livada prepunih cvetova najraznovrsnijih boja i mirisa? Nažalost, takvih polja je sve manje. Ili je sve pretvoreno u oranice, ili još češće, kod nas, sve te njive su zaparložene i neiskorišćene, a nema ni stoke po pašnjacima za koju bi te livade bile čuvane. Boja livadskog meda je tamnija, dosta tamnija od zlatnog bagrema ali ako uvek kupujete od istog pčelara primetićete da livadski med svake godine ima drugu nijansu baš iz razloga što odnos biljaka nikada nije isti.
Lipov med
Da bi pčele sakupile lipov med, potrebno je , u našim krajevima, otići do Fruške gore ili u klisure Đerdapa, gde su dve najveće površine pod lipovim šumama. Da li ste ikada doživeli eksploziju mirisa lipe u doba njenog cvetanja, kada ste se našili u blizini makar jednog njenog drveta? Takvu jačinu ukusa lipe osetite kada uzmete kašičicu čistog lipovog meda. Ovaj med je svetlo žute boje. Kažu da je dobar za astmu, u kombinaciji sa renom, ali ja za ovu kombinaciju u borbi protiv astme koristim bilo koji od mojih medova. Visok krvni pritisak je ciljana bolest za koju je lipov med idealan. Lipov med, takođe, veliki je prijatelj jetre i služi za ubrzanje detoksikacije organizma. Ovaj med brzo kristališe. Kako je vrlo teško „ugoditi“ drvetu lipe vremenskim prilikama, tako lipa obilno cveta jednom u nekoliko godina pa je tako i dostupnost ovog nektara kod pčelara sezonska, odnosno, nema ga svake godine.