Pre nekoliko dana naiđem na jedan fantastičan tekst koji izuzetno tačno, a istovremeno i veoma slikovito opisuje zanimanje pčelara. Preneću pasus u potpunosti sa potpisom autora. Nadam se da se autor neće ljutiti.
Ni u jednoj profesiji nema ljudi poput pčelara. Mi smo napredna klasa specijalista koji mnoge stvari rade dobro. Nije važno naša visina, oblik, boja, starost ili pol. Pored toga što treba biti pčelar, čovek mora biti vozač tesar, farbar stolar… Mora biti obučen za izgradnju, farbanje, ribanje, struganje. Optimisti smo od rođenja. Već razmišljamo o sledećoj berbi kada pokušavamo da se oporavimo od neuspeha poslednje.Pčelari su svedoci čudesa prirode; čudo rođenja, izvesnost smrti; osećaj reda u celini … Pčelar je strpljenje personifikovano kada se čeka dolazak nove matice ili odlazak roja. Znamo za očaj kada košnica otkrije bolest ili nađemo smrt. Pčelari imaju sposobnost da budu vođe, predavači, učitelji, sudije. Moraju biti spremni da zadrže propusan um, sposoban da apsorbuje sve informacije koje se mogu dobiti i takođe da prenesu svo stečeno znanje drugim kolegama. Ukratko, mi pčelari smo sve te stvari i još mnogo, mnogo više. Sa našim prvim upoznavanjem sa pčelama i njihovim ubodima, a možda i košnicom ili dve, mi smo početnici. Ali, ako smo nakon što smo posedovali nekoliko i primili još zalogaja – i nakon nekoliko meseci ili godina – nakon što smo izgradili, radili, dizali i nosili, obeshrabrivali i proučavali, paleći lice na suncu i naučeći da prihvatimo gubitke, uništenje , umor i padove – i dalje se osećamo zadovoljni, srećni i ponosni na svoju profesiju – onda da, mi smo PČELARI.
Marko Smiljković 10.03.2021
